2 nedelje pre drugog rodjendana,moja cerkica Dunja je progutala paricu,koja joj je zavrsila u dusniku.Bilo je pitanje zivota i smrti.Kada mi je doktorica saopstila da ne zna da li ce preziveti dok iz Leskovca stignemo do Nisa,bukvalno mi se svet zavrteo.Tada mi je Bog dao neku nadljudsku snagu da ostanem pribrana i zdravog razuma.Put je trajao kratko,ali je predstavljao celu vecnost.Sve vreme sam je drzeci je u krilu osluskivala da li dise.Hvala Bogu stigli smo na vreme i lekari su uspeli da je spasu nakon intervencije.Mene je tek kasnije stigao sav stres i bilo mi je veoma lose.Ali sam iz ove situacije izvukla veoma bitnu pouku o tome sta je zivot u stvari i sta su ozbiljni problemi.Od tada se manje nerviram zbog gluposti i nebitnih stvari , jer znam za sta treba cuvati snagu.I danas,dok joj nakon kupanja mazem nezno lice Pantenolom,cesto shvatim koliko sam srecna sto je tu pored mene,i sto imam privilegiju da je ‘mackam’ kremicom i smejem se sa njom!!!