Kada čovek ima velikih problema sa svim i svačim u mojoj Beloj Palanci kažu da je zakasao. Ako to traje i vrti se u krug onda je to zakasotina.
Moja priča je o porodici koja godinama muči muku sa svim i svačim.
Majka, udovica,71 godinu, vredna, radna, dobra, požrtvovana… Vrlo često izgrebana kada prenosi drva, oparenih ruku kada peče, sa krpeljima kada se kreće po travi… Ispucalih peta od svakodnevnog tereta i nošenja.
Sin, 51 godinu, bolestan od multipleks skleroze, 20 godina nepokretan. Majka ga podiže, hrani, neguje dekubine rane i crvenilo. Vrlo često mu se pojavljuju i crvenila i perutanje kože zbog slabog imuniteta.
Ćerka, 48 godina, razvedena, operisala karcinom obe dojke. Ožilne rane izgorene prilikom zračenja. Sklona krpeljima i opekotinama od sunca i nedefinisanim alergijama.
Unuk,14god, sa sitnim bobicama na nadlakticama i ogromnim ožiljkom u predelu bubrega, zbog operacije.
Majci, sinu i ćerki opada kosa. Doduše, sin je već ćelav.
Zvuči kao,, nafilovana,, priča.
Nije. Nije ni strašna priča, već jedna životna priča kakve se mogu naći svuda u svetu.
Ko je kome oslonac u tim porodicama. Oni su kao u priči”Deda i repa” povezani i zajedno mogu sve.