Rodjena sam sa paralizom jedne strane tela.Iz tog razloga receno mi je da cu tesko biti majka.Borac i baksuz u meni nije se mirio sa tim.Zatrudnela sam i trebala sam na svet doneti blizance.Posle dva meseca nesto je krenulo po zlu,jednu bebu gubim a za drugu se do 6 meseca nije znalo hoce li biti sa nekim ostecenjem ili ne.Kroz sve te muke najveca podrska bila mi je majka koja je uvek znala sta i kada da kaze da bi mi koliko toliko bilo lakse..Na kraju na svet dolaze dva divna plava oka koja postaju centar moga sveta..Jedva smo se ocuvale,jedva naucile da hodamo ali nikad se predale nismo.Kad ima volje ima i nacina.Kad se okrenem iza sebe,opet bi sve isto jer vredi se boriti za ono u sta se veruje a ja sam verovala a i dokazala da zene sa telesnim ostecenjem mogu biti divne majke…