Često mi se ljudi smeju kada primete u mojoj torbi mini apoteku.
Jos od puberteta, dok sam bila mnogo akivnija i obilazila Srbiju, bilo mi je važno da budem spremna za nepredviđene okolnosti. Dešavalo se da me ožari kopriva, da se ogrebem, ospem od brijanja, izgorim na suncu, da mi ispucaju usta… Tu je uvek bio Pantenol krem kao saveznik i saputnik. Nisam birala ni vreme ni mesto kada sam kopala po svojim torbama i tražila ga, naočigled prisutnih.
Jedne godine sam otisla na more sa tadašnjim dečkom i on me je ceo put zezao za sve te mazalice. Tada sam ponela i rastvor, i mast i oriblete. Hajde što ga je tokom tog letovanja zabolelo grlo, nego mu je uspelo i da padne, razbije koleno.
To je bio poslednji put da je moju mini apoteku i Pantenol pomenuo kroz šalu.
Sa tim dečkom više nisam, ali Pantenol je i dalje tu.