Tumor na mozgu

Moja prica pocinje davne 1998. Godine kada su mi se roditelji razveli i bas u to vreme su pocele moje glavobolje. Pozalila sam se mami da mi nije dobro ali ona je mislila da privlacim paznju zbog razvoda i tako sam pocela da idem kod psihoterapeuta. Kako mi to nije pomoglo naucila sam da zivim sa konstantim glavoboljama koje su trajale 7 godina. Sada ni sama ne znam kako sam to uspela ali opet bila sam mala. Sa 13 godina pocela sam da vidim duplo i tu pocinje moja muka a i moje olaksanje. Moj razredni je zamolio moju mamu da me odvede kod dr jer se nastavnici zale kako zatvaram jedno oko ma casovima (jedino tako sam mogla da vidim). I otisli smo 2 puta u drzavni bolnicu gde su rekli da mi nije nista. Kako sam stvarno videla da meni nije dobro slagala sam roditelje da su mi rekli da idem privatno da mi odrede dioptriju sto su oni i uradili i tada su otkrili da imam nesto veliko u glavi. Hitno sam isla od bolnice do bolnice. Ne mogu cak ni da pricam sta su nam sve govorili dok na kraju smo preko prijatelja dosli do Dr. Janicicevica na Klinickom centru i on mi je obecao da cu biti ok. Hvala Bogu, odrzao je svoje obecanje. Te muke i dani bili su bas dugi ali hvala Bogu i mom divnom doktoru ja sam i sada dobro. Proslo je 16 godina od moje operacije i sada se nekada uplasim da ce se vratiti, ali sve je u redu. Sada sam ponosna mama jednog cetvorogodisnjak i cekam drugog malog “divljaka”.