Ne znam kako bih pocela ovu jako tesku zivotnu pricu…Ali da probam nekako od nekog pocetka od kada se secam…Zivela sam kod deke i bake dok su sva ostala deca zivela sa svojim roditeljima.Moja majka se udala za coveka kog ja nisam podnosila,i nisam zelela da odem sa njom.Bila sam prvi razred kada se udala.Krenula su podsmevanja dece zasto na roditeljskom sastanku meni dolazi deka,a ne otac i majka…Kao manja nisam shvatala to ozbiljno,ali kasnije je pocelo da me pogadja sve to,i satima bih plakala.. Prolazile su godine,kada sam imala 15 godina moja majka je dobila tumor jetre,i veoma brzo umrla…Baka i deka su mi bili sve na svetu…2009 moja baka umire,sa njom umire i deo mene,jer to je bila zena koja me je odgajila,i gledala umesto moje majke…2011 sam se udala,stvorila svoju porodicu…Deka je dolazio i mi smo cesto isli.2014 je i on umro…Ja to saznajem jako kasno,nemam vremena dovoljno da stignem na sahranu,jer ne zivim blizu…Od tada nemam apsolutno nikog svog rodjenog…Jako je tesko kada znas da si sam na svetu…Da nemas gde,kome da odes…Da nema ko da te doceka…I opet se ponavlja sve godinama unazad kao kada sam bila mala, placem uvece satima….Tu bol ne može da razume onaj ko nije doziveo,a ne bih je pozelela nikome da je dozivi.. Moja decica su mi sve sto imam i zahvalna sam bogu sto mi je njih podario..I nikada,ali nikada ih ne bih mogla ostaviti…Ne zelim da niko na ovom svetu dozivi moju tesku sudbinu..