Znate ono kad uđete u bazen, legnete na dušek i uz knjigu “Papa Jovana” zaspite. Naravno, taj najslađi san ume da potraje…. I šta se onda dešava, blagi horor, strašna priča za plašljivu decu… Da, izgorela sam.
Sledi tusiranje, a potom zveranje po fiokama i policama šta namazati na leđa za koja želim da nisu moja.
Iiii onda se desi DING, DING, pa Pantenol, Jovana, Pantenol. Namažem ja Pantenol jednom, kad koža upije posle pola sata još jednom i Bog da me vidi. Koža se ne ljušti i što je najbitnije ne peče. U tom trenutku pomislim samo: “Kako je Bogu, ako je meni ovako?” Hvala Pantenolu što je spas u zadnji čas. ❤️