Šta se uvek nosi sa sobom
Sreća je nešto ogromno i neuhvatljivo, a čemu se ipak celog života teži. I tako potrošimo godine potpuno nesvesni da je sreća u stvari u toj težnji, u tom putovanju, u radu na sebi i traganju za boljim i lepšim. Na tom putu čovek je često nesvestan onih neprocenjivih sitnica koje svakodnevicu ispunjavaju zadovoljstvima i koje olakšavaju naizgled bezazlene izazove. Za mene je jedna od tih sitnica pantenol.
Ljupka bela tubica koja samo za mene čuva brzo rešenje za kojekakve zavrzlame. Odani pratilac otkako pamtim.
Nežnost za odrana kolena i laktove iz vremena kada se jurcalo biciklima i padalo sa prvih rolera. Mir za plamen na ramenima nakon prvog dana na plaži. Uteha za prve bore-smejalice. Prospavane noći pored bebe koju ništa pecka i ne svrbi. Podrška za sve nas koji smo strepeli nad osipima, ekcemima ili tek ogrebotinama naše dece.
I niz tih malenih zadovoljstava, tih radosnih olakšanja koja te nisu izneverila od tvojih najranijih dana do najranijih dana tvoje dece – ponekad jeste životna sreća. Zato su moja deca naučila šta se uvek nosi sa sobom: mamin poljubac u kosi, vedrina i optimizam, novac za bar jednu kuglu sladoleda, adresa na kojoj te neko sigurno čeka i tuba pantenola. Za ne daj, bože!
Predložene priče
Svaka majka ima neki svoj carobni prah kojim leci svoju decu i celu porodicu. Moja je mene lečila ne smem da kažem jer će biti reklama,a ja moju decu lecim pantenolom. Sve proiz
Tačno 25 godina se bavim frizerskim zanatom, to je mnogo godina za moje noge, kičmu, a posebno moje ruke sa kojima inače hranim dvoje dece. Zbog toga ih nikada nisam štedela, a
Kada grlu virusi prete , uzmi Pantenol oriblete. U sred zime, u sred leta Pantenol krema meni je sveta. Kada kuvam ručak lep , opečem se , eto lek. Pantenol mast za svaki spas. M
Šta se uvek nosi sa sobom
Sreća je nešto ogromno i neuhvatljivo, a čemu se ipak celog života teži. I tako potrošimo godine potpuno nesvesni da je sreća u stvari u toj težnji, u tom putovanju, u radu na sebi i traganju za boljim i lepšim. Na tom putu čovek je često nesvestan onih neprocenjivih sitnica koje svakodnevicu ispunjavaju zadovoljstvima i koje olakšavaju naizgled bezazlene izazove. Za mene je jedna od tih sitnica pantenol.
Ljupka bela tubica koja samo za mene čuva brzo rešenje za kojekakve zavrzlame. Odani pratilac otkako pamtim.
Nežnost za odrana kolena i laktove iz vremena kada se jurcalo biciklima i padalo sa prvih rolera. Mir za plamen na ramenima nakon prvog dana na plaži. Uteha za prve bore-smejalice. Prospavane noći pored bebe koju ništa pecka i ne svrbi. Podrška za sve nas koji smo strepeli nad osipima, ekcemima ili tek ogrebotinama naše dece.
I niz tih malenih zadovoljstava, tih radosnih olakšanja koja te nisu izneverila od tvojih najranijih dana do najranijih dana tvoje dece – ponekad jeste životna sreća. Zato su moja deca naučila šta se uvek nosi sa sobom: mamin poljubac u kosi, vedrina i optimizam, novac za bar jednu kuglu sladoleda, adresa na kojoj te neko sigurno čeka i tuba pantenola. Za ne daj, bože!
