Šta se uvek nosi sa sobom
Sreća je nešto ogromno i neuhvatljivo, a čemu se ipak celog života teži. I tako potrošimo godine potpuno nesvesni da je sreća u stvari u toj težnji, u tom putovanju, u radu na sebi i traganju za boljim i lepšim. Na tom putu čovek je često nesvestan onih neprocenjivih sitnica koje svakodnevicu ispunjavaju zadovoljstvima i koje olakšavaju naizgled bezazlene izazove. Za mene je jedna od tih sitnica pantenol.
Ljupka bela tubica koja samo za mene čuva brzo rešenje za kojekakve zavrzlame. Odani pratilac otkako pamtim.
Nežnost za odrana kolena i laktove iz vremena kada se jurcalo biciklima i padalo sa prvih rolera. Mir za plamen na ramenima nakon prvog dana na plaži. Uteha za prve bore-smejalice. Prospavane noći pored bebe koju ništa pecka i ne svrbi. Podrška za sve nas koji smo strepeli nad osipima, ekcemima ili tek ogrebotinama naše dece.
I niz tih malenih zadovoljstava, tih radosnih olakšanja koja te nisu izneverila od tvojih najranijih dana do najranijih dana tvoje dece – ponekad jeste životna sreća. Zato su moja deca naučila šta se uvek nosi sa sobom: mamin poljubac u kosi, vedrina i optimizam, novac za bar jednu kuglu sladoleda, adresa na kojoj te neko sigurno čeka i tuba pantenola. Za ne daj, bože!
Predložene priče
Pozdrav, pantenolci 😊 Moja prica nije vezana samo za mene, vec i za moju decu. Svi su mi pricali da je pampers original nezamenljiv za decu, i za njihove male guzice.. Za moju d
Nama je Pantenol broj 1 u kući, bez njega ne funkcionišemo. Naime, kada je beba Kosta, sa nepunih 4 meseca dobio atopijski dermatitis, mama Tamara je sve što postoji od krema ma
Tamara Damnjanović Karalazić
Moj pantenol je uvek uz mene,nikad me nije izdao,izneverio… Dugo koristim pantenol,i necu ga nikad zameniti necim drugim. Probala sam,ali nista nije ni blizu. Hvala vam sto p
Šta se uvek nosi sa sobom
Sreća je nešto ogromno i neuhvatljivo, a čemu se ipak celog života teži. I tako potrošimo godine potpuno nesvesni da je sreća u stvari u toj težnji, u tom putovanju, u radu na sebi i traganju za boljim i lepšim. Na tom putu čovek je često nesvestan onih neprocenjivih sitnica koje svakodnevicu ispunjavaju zadovoljstvima i koje olakšavaju naizgled bezazlene izazove. Za mene je jedna od tih sitnica pantenol.
Ljupka bela tubica koja samo za mene čuva brzo rešenje za kojekakve zavrzlame. Odani pratilac otkako pamtim.
Nežnost za odrana kolena i laktove iz vremena kada se jurcalo biciklima i padalo sa prvih rolera. Mir za plamen na ramenima nakon prvog dana na plaži. Uteha za prve bore-smejalice. Prospavane noći pored bebe koju ništa pecka i ne svrbi. Podrška za sve nas koji smo strepeli nad osipima, ekcemima ili tek ogrebotinama naše dece.
I niz tih malenih zadovoljstava, tih radosnih olakšanja koja te nisu izneverila od tvojih najranijih dana do najranijih dana tvoje dece – ponekad jeste životna sreća. Zato su moja deca naučila šta se uvek nosi sa sobom: mamin poljubac u kosi, vedrina i optimizam, novac za bar jednu kuglu sladoleda, adresa na kojoj te neko sigurno čeka i tuba pantenola. Za ne daj, bože!