Svoju prvu ljubav upoznala sam u 8.razredu.On prelep,atletski gradjen,odlican djak i stariji od mene taman toliko da mi nista nije znacilo to sto silno zeli da upise medicinu. Prvi poljubci,rastanci,telefoni,pisma i onda odlazi u vojsku. Polako sve bledi,jer sada sam ja lepa, srednjoskolka puna snage,zdravlja,srece…
I tako 20 godina kasnije saznajem gde je i sta radi. Odlucim da ga iznenadim i pojavim se u klinici u kojoj radi kao estetski hirurg. Samo sam zelela da ga vidim,osetim energetski i zavrsim pricu . Oboje smo bili zbunjeni,pocrvenelih obraza i slatko -slane ,gorcine jedva smo govorili. I srecna i tuzna shvatam da smo odavno pricu zavrsili,ali onda stize iznenadjenje…
Odvodi me u ordinaciju i saopstava sestri da mi odradi neki tretman lica. Sve se vrti,okrece,boli i onda mi saopstavaju da me je doktor castio bas skupim tretmanom i da mu se javim na izlasku. Poslednje cega se secam ,bilo je “od danas koristis samo pantenol i to zauvek” Osmeh ,pruzena ruka i oci kojima dusa naredjuje “gotovo je”….ma ,nece moci!!!
Svakog dana po 5 puta ,pantenol,ja ogledalo i ON.
I tako svakog dana