Priča o samopouzdanju

Tokom života, stalno smo u procesu učenja. Učimo da govorimo, da hodamo, da pišemo, učimo se životu. Čini mi se da nas niko ne uči samopouzdanju. Niko nam u svom tom procesu ne objašnjava kako da ostanemo svoji, da nije bitno da li imamo koju bubuljicu više, da nije bitno ako smo različiti, da nije standard lepote ono što nam se plasira i čemu smo stalno izloženi. Na kraju krajeva, najlepši su oni ljudi koji kriju najveće ožiljke iza osmeha. Put do samopouzdanja je dug. Zahteva mnogo rada na sebi, mnogo razumevanja sebe, a pre svega, prihvatanje samog sebe baš onakvi kakvi jesmo. Taj deo prihvatanja je zapravo i najteži deo, jer postoje mnoge nesigurnosti sa kojima se borimo. Ovo je priča za sve koji su puni samopouzdanja, za one koji se vode parolom ‘Fake it ’till you make it’, ali i za one koji su tek krenuli u borbu sa samim sobom. Recept na žalost, ne postoji. Jedan od sastojaka svakako jeste Pantenol krem koji će sigurno jednim delom popraviti sliku koju gledamo u ogledalu, bar znam da meni jeste. Neka taj put samopouzdanja i prihvatanja započne malim koracima, i neka svako od nas bar jednom uvidi lepotu koju nosimo, jer na kraju krajeva, samo sami sebi ostajemo, samo sami sebe imamo.

Anonimni autor