Pre tačno deset godina ostala sam bez posla u jednoj državnoj kulturnoj ustanovi. U isto vreme desio se i razvod. Bila sam u velikoj depresiji i bez novca, a uz to i sa malim detetom o kome sam brinula. Godine su prolazile i tuga me je obuzimala sve veća. Radila sam u školama, ali uvek na određeno i kratko. Moje dete je poraslo i uputilo me na drustvene mreze, gde sam pocela da zarađujem i da normalno živim. Okrenula sam se onome što mi se sada pružilo kao prilika da radim. Dete me probudilo i reklo”Mama, ovo je tvoja godina”. Prevazišla sam uz njega sve probleme. Život mi se vratio i osmeh na lice.