Sutra punim 50 godina.
Sećam se Pantenola u nekakvoj izduženoj tubici kad sam bila dete. Dobila sam ga od bake za bol u grlu. I stalno sam joj tražila da mi kupi “one lepe bombonice” ne znajući da su ipak više od bombona- da su lek! O, kako sam volela taj nežan i prijatan ukus…Volim ga i sada!
Kada sam rodila svoje dve ćerke, sada devojke, od majke sam dobila Pantenol krem koji mi je bio spas kod velike muke sa dojenjem. Bez bojazni za bebe, lečila sam njime rane na grudima i dojila ih ponovo i ponovo…
Sada, na pragu šezdesetih, Pantenol masću negujem ruke ali i lice. Kada se umorim od svih ” čarobnih” i skupih krema uvek se vratim Pantenolu, da odmorim kožu…
Siguran, bezbedan, pristupačan!