Poverenje

Na pocetku,kao mlad nezaposljen lekar radila sam kao medicinska pratnja i podrska ekskurzijama i rekreativnim nastavama u prirodi.
Patologija bolesti kod dece je razlicita,respiratorna gotovo redovno prisutna na svakoj ekskurziji.Promena sredine,vazduha,vode,hrane,tuga jer nisu kuci,uvek je pracena nekom bolescu ili samo naznakama bolesti.
Crveno grlo,kasljucanje skoro redovna pojava.
E tu nastupa Pantenol.
Nakon pregleda kad detetu date Pantenol oribletu i kazete da je to “magicna bombona “od koje grlo vise ne grebucka i ne boli postanete ne samo doktor,vec i dobar drug koji leci bombonama.
A kada ponovo dete dodje po drugu dozu Pantenola,sa njim dodje cela grupica dece,koji hoce bombonu jer su culi od druga ili drugarice da su bombone predivnog ukusa.
Tako polako nestaje ona barijera i strah od lekara koji imaju na pocetku a stvori se jedna neverovatna veza izmedju nas. da i meni i njima rastanak bude tezak.
Kasnije,kada sam kao tetka jedne cetvorogodisnjakinje,njene oziljke od opekotina lecila Pantenol kremom,dobili smo jedan fantasticni lek koji leci sve sto boli.Pantenol je tada postao Bandenol,a tradicija u kuci,da kada nekog nesto boli,kazemo:”Zovi Natu da te namaze Bandenolom”😁Ona je resila da postane doktorka kao i njena tetka i danas posle vise od dve godine od tada,ostaje pri istoj odluci.Bandelol je i dalje njen lek izbora!

Anonimni autor