Od malena sam bila osetljivije prirode u odnosu na drugu decu. U mom slucaju, put ka samopouzdanju je put kojim jos uvek koracam i koji svakodnevno gradim. Najveca podrska uvek su mi bili roditelji. Kao njihova cerka jedinica imala sam svu njihovu ljubav i razumevanje. Danas, u svojoj 31-oj godini i dalje volim da ih pitam za savet i znam da se celokupno razumevanje ovoga sveta krije samo u mami. Moj strah kada je krenula korona nije mogao da bude veci. Medjutim, moje tlo pod nogama je pocelo da nestaje u trenutku kada su se moji roditelji zarazili i u roku od dva dana bili smesteni u bolnicu. Tada sam shvatila da svi svakodnevni problemi nisu ni blizu veliki kao sto su u mojoj glavi, da zivot zaista moze da se promeni u sekundi, a da ja na to nisam bila spremna. Kroz iskustvo poput ovog naucis da najvaznije lekcije zaista dolaze bas onda kada ti je najteze, jer tada si najtanji. Tada se testira svaka tvoja sposobnost i vestina. Borba u meni je bila velika da ne posustanem, da ostanem zdrava zbog njih, da oprostim sebi sto sam ih zarazila, a najvise da oprostim sebi sto sam jurila za obrazovanjem i uspehom, a za porodicu mislila da je sigurna luka, koja je uvek tu. Nije lako bilo ni kada su moji roditelji izasli iz bolnice, jer je sav teret njihovog oporavka pao na mene. Tada sam shvatila koliko je samopouzdanje kljucno, a najvaznije od svega, shvatila sam koje su moje vrednosti. Jedno je da svoje vrednosti popises na papiru, a drugo je da ih prozivis. Zaista shvatis ono najbitnije, obrni okreni, nisu nase dede i babe bili glupi, pa za dzabe govorili ono cuveno ,,samo da je zivo i zdravo”. Dok jurimo za uspehom, lajkovima i ljudima koji ce nas voleti i prihvatiti, najvaznije je da ne zaboravimo da budemo srecni, jer smo mi i nasa porodica zdravi. I uvek se zapitam, cak i sada dok ovo pisem, zasto su nam najlakse stvari uvek najteze? Mozda zato sto su nam servirane i sto se nekako podrazumeva da ce uvek biti tu!