Pobediti

Nakon teške depresivne epizode kroz koju sam prolazila na samom početku studiranja, a koja me je u potpunosti odvukla od učenja, druženja, i svih brucoških iskustava; koja me je lišila motivacije, volje, želje za napredovanjem – probudila sam se u avgustu i shvatila da sam položila samo 2 ispita i ostvarila 12ESPB bodova do tog trenutka. Predamnom su bila tri ispitna roka – septembar, oktobar i oktobar 2. Kako sam bila na teškom tehničkom fakultetu prihvatila sam činjenicu da sigurno padam godinu, ali ono u šta sam bila sigurna je da nisam htela da padnem bez borbe. Odlučila sam da se ne prepustim i da ne dozvolim sebi da se kajem zbog toga što baš ništa nisam uradila. Spremala sam se za septembarski rok, učila dan za danom, minut za minutom. Budila se, i pre nego što bih oprala zube, odlazila bih da uradim bar dva zadatka. Pred svaki obrok sam imala zadatak da naučim lekciju više. Nije bilo mnogo vremena, ali sam svaki trenutak iskoristila. Osetila sam kako, iako će možda glupo zvučati, instinkt za preživljavanjem preovladava u meni. Ušla sam u septembarski ispitni rok, pala sve što se može pasti. Ipak, nisam odustala. Računala sam – znanje se nije sleglo, dok istovremeno prolazim kroz pakao, ali sam se iskontrolisala, znajući koliko je bitno da ovo odradim kako treba. Počinje oktobar. Kockice su se poklopile, ni jedan ispit nije zakazan u istom danu. Kreće jedan od najznačajnijih rolerkostera mog života – polažem ispit za ispitom, 12 ispita u jednom ispitnom roku! Ne da nisam pala prvu godinu, već sam na budžetu u drugoj, sa uslovom za stipendiju. Pobedila sam ono što je depresija donela i iz te borbe izašla kao višestruki pobednik. To iskustvo me je promenilo zauvek. Kad god je teško, kad god se čini da je nemoguće, znam da sam uspela jednom i da ću moći još jednom. Ja sam jedina osoba koju znam da je uradila ovako nešto. Ja vredim!