Zdravo svima! Ja sam, kako volim samu sebe da zovem – Rozinka a po nekad i Bubuljka, ali pivi nadimak mi vise pase jer se godinu i + dana “borim” sa rozaceom. Mislim, napisala sam borim pod voljenim navodnicima jer sa ovom roze/crvenom gospodjom nema borbe. Ona je uvek pobednik, samo te ponekad ostavi na miru – da te nagradi za odluku da pocnes da vodis zdrav zivot ali se vrati i to ljuta, kada taj zdrav zivot “zacinis” sa malo (vise) casa vina ili slatke rakijice. Znate onu pesmu i slogan koji mi zene volimo da ponavljamo kao zivotnu mantru – “Oh, girls just want to have some fun!”. E pa, nije to nije tacno i ne vazi kod ove moje cure Rozacee. Ona ne voli -“Just to have some fun” ali zato zna da ti priredi takvu zabavu da posizis i po(ruzna rec) i da ti pritisak skoci na 300.
Kazu da se genetski javlja (“hvala” bako) i da moze da se aktivira nakon tridesete (“hvala” ti protoku vremena) te da okidac moze biti stres (“hvala” 2020. a i mnogim ciniocima).
No, tako sam i ja pocela da se druzim sa mojom Rozikom, koju sam jedno vreme vraski izbegavala da prihvatim, pa me je ona naterala da je priznam (joj, zvuci ko da dokazujem ocinstvo) poslavsi mi ugalne, cisticne i bolne akne, sa sve, jel’te jakim crvenilom (ne znam sto se zove ROZAcea kad si crven. Mozda je to znak da je i ona po(ruzna rec) pa se zacrvenela od besa), tek da mi pokaze koliko me je zavolela i koliko joj je lepo kod mene, te je odlucila da se useli i ponese sa sobom sve svoje “lepote”.
Elem, bila sam “prelepa” po Rozikinim parametrima. Sto bi rekao moj lekar – knjiski primer oboljenja. Hvala Rozika, potrudila si se.
Deca na ulici, jednim pogledom na mene, pocela su da veruju u Babarogu ispod kreveta (ili gde se vec krije) a roditelji su bili besni na mene, jer su ih tek odvikli da veruju u Babaroge.
Oni najhrabriji bi mi prisli da me pitaju zasto imam te bodlje po licu a ja bih im odgovarala – “Zato sto sam jez!” Mozete li zamisliti ljutnju roditelja jer su ih taman naucili sve o zivotinjama iz sume a ja ih zbunjujem.
Bilo je tu i divnih ljudi, koji se nisu ljutili, samo zgrozavali i nudili mi pomoc u vidu “babskih prica” (mada sam jednu sa belim lukom i probala i mogu vam reci da ljudi u punom, zatvorenom autobusu nisu uzivali u mom prisustvu. I to ne samo zbog rozacee).
No, na scenu stupa moj vitez – moj muz. I jos jedan vitez, kada je nakon tretmana koza bila isusena, umorna i ostecena – stari, dobri Pantenol.
Dakle, dok me je ceo svet posmatrao kao cudo, Babarogu i jeza, moj suprug me je tretirao kao divnu, lepu, kraljicu lepote (kraljicu jezeva). Toliko se trudio da u setnjama, koje toliko volimo i praktikujemo, ne vidim bas sve te zacudjene poglede upucene lepoti moje upalne Rozike. Koliko se pucio kao paun, ponosan sto ide pored mene, kao da sama Monika Beluci, hoda pored njega.
Tesio me, slusao sate i sate ljutnje, plakanja, besa, sazaljenja i opet ga ta negativna energija sa moje strane, nije omela da mi uputi osmeh, ruku, poljupce i znak da on ne vidi samo moj fizicki izgled, vec gleda mene celu, onu zenu koja sam i iznutra.
I tako sam ja prihvatila moju Roziku, druzimo se nuzno (tako se ja osecam, a verujem da ona mene obozava) i negujemo.
U najgorim momentima za kozu mog lica, Pantenol me je voleo i puzao mi spas da me upaljeno lice ne svrbi, ne boli i pece. Mazio me tako i davao snagu koznoj barijeri da izdrzi.
Zato kazem – pazljivo birajte muza i kremu.
I da, vise nemam bodlje ali me iz nekog cudnog razloga, jezevi, dok setamo sumom, pomno prate!