Pantenol – oduvek i zauvek

Sada imam 49 godina, a od kad znam za sebe – znam i za Pantenol. Naime, moj, sada nažalost pokojni, tata bio je lekar i sve sto je moglo da se leči i namaže pantenolom, bilo je njime lečeno i namazano. Ruke, pre svega. Svi smo ga ćapkali, a on najviše (posle je sve što dodirne ostajalo masnjikavo). Zatim suve usne. Pa obrazi ispucali od zime. Jedne godine na moru vrata naše sobe su strašno škripala. I, kako su prestala da škripe? Tata ih je podmazao pantenolom! Pre dve godine bila sam sa kumom na promociji neke kozmetike za lice. Kada su kumu pitali čime maže lice, ona reče – Pantenolom. Đuđin tata je sve mazao Pantenolom i to nas je on naučio!
Decenije su prošle od kada sam prvi put kod tate videla Pantenol, više se ni ne sećam kad je to bilo. Ali, koristim ga i danas i često me podseća na lepe, davno prišle dane.