Desilo se to 6.maja 2019 godine.Znate kamo kada ocekujete bebu svi oko vas su ushiceni,jedva cekaju da se porodite,spremate sobu za bebu i sve prodje u opstoj sreci jer na svet,donosite jedno nevino i preslatko bice..AE pa da vam kazem,nije sve tako kako se cini..Ja sam tog 6.maja na Djurdjevdan na Svet donela moju posebnu,carobnu,preslatku princezu.I da nismo joj dali ime Djurdja,dobila je ime Milica..Porodjaj je bio tezak.8 sati na stolu,bezuspesnog napinjanja i na kraju carski.Rekoh hvala Bogu i to prodje.Ona nikad lepsa.Beba cupava,prcastog nosa,rumenih obrascica.Donesose mi je a suza suzu stize.Da li je moguce da sam ja ovo nosila i donela na svet.Osecaj da sam postala majka,neopisiv..E pa ta mala moja sasava čarobnica je imala karakter od rodjenja izgradjen.Plakala je u bolnici stalno…ja neiskusna mam,bez mleka da joj dam da sisa poceh da tonem,jer znate kako mi sto ne dojimo mi smo lose mame.Salu na stranu,sve to krene da me pogadja i ja krenuh da tonem..A onda odlucih i rekoh sebi.Mozes ti to!!!Sve ce to proci.I tako je i bilo…U toj maloj,polutamnoj sobi digoh sebe uzeh moju lutku i od tada je ne ispustam…Verujte sve se moze kad se zainatite..ne postoji izazov koji ne mozete prevazici…Pantenol nam je sluzio za obrascice,za inhalaciju,sa osipe,za mamino lice..tako da…sve je lakse uz Pantenol❤