Pad i povreda

Moja priča je kratka i pomalo bolna, ali naučila me je da nikad ne odustajem i da ne prepuštam stvari slučaju, a u nju je uključen upravo igrom istog slučaja i Pantenol.
Lep subotnji dan izmamio je sve ljubitelje sporta da se otisnu i uživaju u lepotama olistalosti prirode i žubora bistre reke, sa kojom se naš duh želi saživeti i koju želi dušom poljubiti.
Uzjahala sam svoj bajs, čuvenu osamnaestobrzinku koja me od detinjstva posmatrala u prikrajku nadajući se da će konačno ispuniti namenu zbog koje je skovana i održavana, ali do ovog subotnjeg dana to nije bio slučaj.
Kad smo se susrele, nismo se rastajale jezdeći ulicama grada.
Jedini put kad smo se rastale, svaka na svoju stranu, jeste bio momenat kad sam dokazujući sebi svoju snagu, poletnost i volju za zdravim životom ubacila u najveću brzinu i spustila se niz nizbrdicu isljučujući se sa glavnog puta.
Bicikla je posustala pod naletom adrenalina, a ja završila frontalnim napadom ka asfaltu koji se prostirao stazom za vožnju ispred mene.
Svo prostranstvo ovog asflatnog, sivog i beživotnog sveta dato mi je u svom potpunom svojstvu, ali mi nije bilo na korist. Naprotiv.
Ožiljci na mom licu i nogama svedočili su da čovek svakodnevno mora da se uči trpljenju i smirenju i da nije potrebno ići van granica izdržljivosti da bismo dostigli neki uspeh, već sve po meri svojih snaga, resursa i datih okolnosti.
Ranjena i krvava pronašla sam pomoć i utehu kod jedne plemente žene, koja je i danas moj prijatelj. Previla me je i primila u kuću, uz šećer i vodu saosetila se sa mojom neprijatnom situacijom i bolom.
Time je pokazala da još uvek postoji plemenitost i dobrota u ljudima koja je van svih granica, obeležja i pravila.
Njen gest je prouzrokovao da joj ponovo dođem, ali ovaj put suze su ostale da se sunčaju na prolecnom suncu, a uz mene je bio osmeh i prijateljska namerom da provedemo zajedno još malo vremena.
A pantenol je bio dobar priručni prijatelj da ožiljci i podlivi nestanu i da se terapije lakše podnesu.
On je samo svedok jedne velike ambicije, zdrave namere, jake volje i lepog prijateljstva, kao epitet zdravlja. I saputnik pri učenju životne lekcije da se ništa ne dešava slučajno i da iz svake loše priče može da proistekne more lepih prilika, osmeha i poznanstava.
Trenutni pad u životu me nije sprečio u daljim avanturama.
Iako u blagim ožiljcima, nastavila sam sa sportom – biciklu je zamenila lopta, a tlo vazduh u paraglajderskim avanturama.
I nema straha. Kroz život se ide hrabro napred, sa kutijom pantenola u torbi. Da se nađe!