Jednog letnjeg dana, kada sam imala 6 godina videla sam mamu, tatu i brata kako su brzo ušli u automobil.
Ništa mi nije bilo jasno. Nakog sat vremena su se vratili kući, ali iza njih je išao neki crveni auto koji je ušao u naše dvorište. Mama je izašla iz auto, i držala je nešto u rukama, izgledalo je kao da je neko maleno živo biće. Kada su ušli u dom, tata i mama su mi rekli da zažmurim, i ispružim ruke. Kada sam to uradila osetila sam neki teret na mojim rukama. Pogledala sam šta je to, i videla sam dva najlepša oka. Tada sam postala starija sestra, a moji roditelji hranitelja. Bila sam malo ljubomorna jer sam do tada bila najmlađe dete u kući. Posle nekog perioda sam shvatila da nema potrebe za tim, jer će me moji roditelji, stariji brat i sestra uvek voleti podjednako. Takođe sam shvatila da ja imam sada veliku ulogu u nečijem životu. Starija sam sestra, i znam da će uvek postojati neko ko ćemo poštovati i ceniti dovoljno, i ugledaće se na mene i moja dela.
Sada sam starija sestra trojici malih dečaka, koji nemaju ništa slično, a toliko zajedničkih stvari.