Oktobarski osmeh

Pre dva oktobra, kao i obično, ustala sam ranije da se spremim za predavanja na fakultetu. Skuvala sam sebi kafu i dok se kafa malo ne ohladi, volela sam da se šminkam. Ne previše ali to bi mi odmah podiglo raspoloženje. Tih dana sam primetila da me peku usne. Misleći da je to klasično, zbog promene vremena, nastavila sam da se sređujem kao i svaki dan. Prošlo je par dana. Koristila sam razne meleme, balzame, ulja ali usne su mi bile neprijatno suve. Toliko da su prosto pucale i zatezale se dok pričam ili se smejem. Nisam više mogla da se šminkam prilikom spremanja za predavanja, ni za dejt sa dečkom, ni odlaska na kafu sa prijateljicama. Prosto mi je bilo neprijatno da napuštam kuću. Meni je to bilo jednako kao odlazak u pozorište u trenerci. Svaka devojka bi me razumela. Požalila sam se svom dečku. Svi znamo koliko su prljavi gradski autobusi. Oktobar, žurba, obaveze. Pretpostavila sam da sam možda prljavim rukama dodirnula lice i time iziritirala usne, koje su već osetljive zbog jesenjeg vetra i hladnoće. Dečko mi je dao svoju tubicu Pantenola. Rekao je da je i on imao sličan problem kad je bio dečak i da mu je u toku dana već bilo bolje kad je namazao ovu kremicu. Bila sam vrlo nepoverljiva ali morala sam da probam jer ništa drugo mi nije pomoglo. Čim sam namazala Pantenol, osetila sam olakšanje. Bukvalno u sekundi sam primetila blagi osećaj hlađenja. Usne su omekšale i potpuno prestale da me peku. Više nije bilo neprijatnog zatezanja. Dva ili tri dana sam samo Pantenol stavljala na lice i usne umesto šminke. I osim što mi je u potpunosti rešio problem , počela sam da ga koristim svakodnevno u nezi lica. Napokon sam mogla ponovo da se šminkam kao i pre, a u torbici i danas uvek imam tubicu Pantenola, za svaki slučaj.