Pre 4 godine imala sam koksaki virus, tip koji napada dlanove i stopala. Manifestuje se u obliku svraba koji je nemoguce izdrzati, a posto je virusna infekcija, ne postoji mnogo sta moze da se uradi. U to vreme sam spremala jako vazan ispit od koga mi je zavisio nastavak studiranja. Nekako je prosao i taj nemoguce trpljiv svrab ali su se javile rane po sakama i stopalima. Citajuci po forumima cula sam da ostaju oziljci i da ih je nemoguce ukloniti. Tako razocarana, izgubim volju za spremanjem ispita i donekle dignem ruke od fakulteta. “Ko ce da placa samofinansiranje?!”, kazem ja sebi kroz suze i tako aksniozna udjem u stanje gde ne mogu da zaspim a kamoli budem proaktivna. Videvsi me takvu, bliska rodjaka se odmah trznula. “Uzmi pantenol za te ruke i stopala”, kaze ona meni. Isprva skepticna, ali bez mnogo ostalih opcija pokusam da mazem “strininu” terapiju. Prosao je dan, krenu suve rane, vec sazrele za oziljak, kako na kozi tako i na mojoj dusi da zaceljujuju. Ukratko, trebalo mi je 5 dana da se resim toga! Nisam mogla da verujem, nesto sta uvek imam u kucnoj apoteci a pristupacno je, zaista radi! Oh, moje li srece. Kako su se rane povlacile tako je i moja motivacija za ucenjem bila veca. Polozila sam taj ispit, i uvek kad mi je bilo tesko, setim se toga i kazem sebi da kada sam mogla “onakva” mogu sada i potpuno zdrava. Mozda zvuci nerealno ali Pantenol je moj spas. Od tada ne posustajem, a kad god se javi neki kozni problemcic Pantelon je tu!