Moja prica

Moja prica nije bas tako kratka, ali imam neopisivu zelju da je podelim sa vama. Odrasla sam u porodici gde tata kao vozac slepera nikad nije kod kuce. Majka dala otkaz da bi bila sa mnom i mladjom sestrom koja je tada jos bila mala. Tatina plata je bila dovoljna da pokrije racune, i hleb, mleko. Tih par godina smo jeli hleb koji smo umakali u kecap, kad nema niceg drugog. Majka je pocela da radi na pijaci kod jedne zene. Da bi mi kupila farmerke za skolu radila je kod nje po dva vikenda za dzabe. Takodje, kod jedne zubarke je brisala ordinaciju za dzabe, samo da bi mi isle redovno na preglede i lecenje zuba. Tu joj je i propalo koleno od klecanja i ribanja plocica. Htela sam samo da vam priblizim zrtvu jednog roditelja. Sve bih dala da se nisu mucili toliko. Sestru i mene su izveli na pravi put. Ona radi kao medicinska sestra, a ja sam menadzer u jednoj firmi. Obe im svakog dana poklanjamo paznju i neizmernu ljibav. Njihov put do naseg skolovanja nije bio lak, ali uspeli su. Uspeli smo svi zajedno. Ponosna sam na svoje roditelje. ❤️!