Ne,nije lako kad se jednog jutra, unajlepšim godinama, probudiš a osetiš da si drugačija. I ne nije lako, kad ti posle par meseci kažu -imaćeš doživotnu drugaricu. Multiplu sklerozu. Nije baš društvo koje sam želela. Dovela je ona meni još mnogo njih – terapije, bolnicu, lekove… A to novo društvo u znak sećanja mi ostavi izrazito suvu kožu. Terala sam ga od sebe svim i svačim, ali nisam uspela. Onda je svratio do mene, moj novi drug. Pantenol. Mogu vam reći, mnogo bolje društvo. Oterao je suvu kožu i još nešto…. Sad, ko god me dotakne kaže mi da imam kožu kao svila. E, takvo društvo volim. I ne menjam ga!