Ako nešto mrzim, to su bolnice.
Znam da ih niko ne podnosi, ali ja do te mere da sam spremna da pobegnem, pre nego me zbog nečeg hospitalizuju.
Ali kad stalno bežite, zanemarujete sebe i svoj organizam, i pritom živite nezdravo – kad tad vas saplete, i obori u bolnički krevet, među sterilnu belinu zidova i tešku usamljenost, u neizvesnosti. Bila sam jako loše, a svakim danom u bolnici, rezultati krvi sve gori, teška anemija, početni stadijum anoreksije, i … Ono što mi je dalo snage da izdržim, zapravo bio je On, ljubav mog života, čovek koji me je voleo, plakao umesto mene – a ja njega tešila; prvi bi došao u vizitu, a sestre nas opominjale da je vreme posete davno prošlo. Svaki dan sam čekala 14 h i njegov dolazak, sve dok jednog jutra…
Imala sam divnu crnu kosu, gustu, isfazoniranu baš kao Lajza Mineli, bila sam unikat, jedna od retkih devojaka u moru dukokosih lepotica koja je dobijala pohvale za najroginijalniju frizuru. To jutro sam išla da operem kosu, i primetila ogromne “rupe”, kosa je opadala na pečate. Doktorka je ustanovila alopeciju sled lošeg zdrav. stanja, i rekla da je to česta pojava u bolnici, a ja … Ja nisam mogla da se pogledam. Moja opala kosa, odjednom je istakla i to da mi je ten sasvim siv, beživotan , izgledala sam kao da se – raspadam.
” Ljubavi, otvori! Ljubavi, šta ti je danas, jesam nešto pogrešio?” , tukao je na vrata kupatila moje bolničke sobe, nisam želela da me vidi takvu.
Posle mnogo moljakanja, u suzama sam otvorila vrata i izašla. Uhvatio me za lice da me poljubi, ja sam stidno savila glavu i … Znala sam, znala da je sigurno odavno primetio šta mi se dešava…
“Slušaj, ti, i da si ćelava, moja si žena, i najlepša si na svetu, je l to jasno?!!”
Moj prvobitni nagon da ga oteram od sopstvene nakazne pojave, pretvorio se u kikot, i rukama, celom dušom, samo sam ga zagrlila.
Umalo zatim, došla je i moja majka, koja je od frizera saznala jednostavan trik, i akcija je odmah počela!
Bočicu Pantenol rastvora sipati u bočicu sa štrcaljkom, te posla pranja kose, dok je još vlažna, naprskati Pantenol i umarisati u koren, a onda naprskati duž cele kose. Ostaviti da deluje, ne ispirirati!
S obzirom da imam masnu kožu, za lice sam odabrala Pantenol gel za dan, a krem za noć.
Nisam mogla da se načudim. Posle samo mesec dana (već sam i izašla iz bolnice i bilo mi je bolje), ova rutina sa Pantenol rastvorom, vratila mi je kosu, čak je i progustila, da sam se hvalila mojom ‘lavljom grivom’. Bila i više nego prezadovoljna, i kad sam ostala trudna, u prevenciji gubitka kose, ili kad bi išla na neki tretman kose – zadržala sam običaj da u kući uvek imam Pantenol rastvor i rado delila ovaj jednostavan trik – svima koji su bili očajni kao ja tad. I svima je pomoglo! I trudnicama, i ženama koje farbaju kosu, kao i ljudima koji je gube zbog lošeg zdravstvenog stanja, kao što se meni desilo.
Koža je brzo zablistala uz Pantenol gel i krem, i cela porodica je koristila; kao što je i rastvor postao neizostavni mi deo kućne apoteke.
Meni kosa više ne opada, a ne idem na skupe tretmane. Kunem se u Pantenol, i ovom pričom šaljem jedno HVALA OD SRCA! Da li je tada ljubav “uplela prste u moju kosu, ili je to bio Pantenol…? Ja preporučujem kombinaciju! Ljubav + nega = nema promašaja!
Hvala još jednom, dragi moji, da Pantenol služi još mnogo, mnogo generacija; a za one koji čitaju i imaju slični problem – ljudi, Pantenol je bar tako pristojne cene da … Nemate šta da izgubite, ja se kladim da ćete dobiti svoju kosu, i sjaj svog tena nazad!
Maja Mita