Moja borba za svoju kozu

Ja sam Aleksandra Djordjevic. Imam 28 godina i imam neku vrstu atopijskog ekcema.
U svom pubertetskom sobu,tacnije sredinom srednje skole,na kozi su pocele da mi izbijaju rane na mestima gde sam nosila nakit I garderobu koja ima metalne delove. Tada sam saznala da sam alergicna na hromiran i niklovan metal. Ali tome nije bio kraj. Kako su godine prolazile,na svojim sakama s vremena na vreme primecivala sam nenormalne promene. Poput pucanja koze,rana,plihova. Ceste posete dermatologu su mi postale rutina u zivotu. U svom gradu nisu mogli da nadju konkretno resenje zdravlja moje koze,a ni tacnu dijagnozu. Znala sam da cu ovako ziveti celog zivota. Rane se otvore,sake ne mogu da koristim,povuku se,nema ih neko vreme I opet isto. U trudnoci sam prozivela najgore stanje sa sakama,kada je bakterija stafilokoka napala moje rane i stvorilo stanje kome nikome ne bih pozelela. Gnojne rane danima,mesecima,posete raznim lekarima u nadi da ce se naci resenje. Izlecih stafilokoku,rane su se povukle,mesecima ih nije bilo. Nakon porodjaja opet iznova rana za ranom,pukotina za pukotinom. Mazanje kremama danonocno,primanje inekcija od kojih glavu sa jastuka nisam mogla da podignem. 10 godina lecenja,a nigde pomaka. Neka vrsta alergijskog dermatitisa,niti znam da li je problem u mom organizmu,da li je u hrani ili nekom spoljnom kontaktu. Ali na svoju ruku krenula sam da se mazem Pantenolom. Ublazi mi svrab i pucanje koze. Svakodnevnica mi je postala laksa od kada imam nesto sto ce barem koliko toliko da mi ublazi simptome. Hvala sto postojis,hvala sto mi olaksavas dane,zivot. Pantenol ne bih menjala ni za sta na svetu.