Pozdrav,
moja prica krece jos iz osnovne skole gde jos sa 12 godina primecujem da mi se nesto pojavljuje na dekolteu. Sobzirom da do tada nisam videla da iko oko mene ima to uspaniceno sam pitala mamu sta mi je to. Rekla mi je da je to potpuno normalno i da je to sastavni deo puberteta i da se samo opustim. To sam prihvatila, to da sam u pubertetu i da je to normalno, ali tada nisam mogla da prihvatim da jedino ja imam to. Postajalo je sve gore i pitala sam ponovo mamu sta da radim jer nije bolje, zapravo je sve gore. Ona mi je rekla da mogu da idem kod dermatologa ali da ona ne bi isla jer ce proci i da se ne nerviram. Tu sam krenula da nosim majice koje su do grla i sve majice kod kojih je moglo da se vidi bar mali delic mojih akni ja sam odlozila duboko u ormaru. Posle par meseci situacija na dekolteu se smirila, ali se problem malo preselio i na celo. Ista situacija kao i sa dekolteom, prvo se pojavilo mnogo sitnih bubuljica koje su kroz par nedelja prerasle u upaljene bubuljice. Tu sam se i tati pozalila da vidim da li ima on mozda neki savet, medjutim, nista nije bilo drugacije nego sto bi mi i mama rekla. U medjuvremenu devojcica sa treninga odbojke me pitala zasto ne nosim puder gde joj odgovaram kako smo na treningu i kako ne ide puder i trening. Sad vec krecu razmisljanje o siskama gde me je mama jedan dan zatekla sa makazama u ruci ispred ogledala i pitala me sta radim i ja sam joj objasnila. Rekla mi je da to ni slucajno ne uradim jer ce mi stanje biti jos gore, a u tom momentu je u mojoj glavi bilo nemoguce da bude gore. Mesecima je trajala ta borba i kada se konacno smirilo lice problem se seli na bradu i obraze. Pokusavala sam par meseci na svoju ruku da mazem kreme ali nisam znala ni koje da koristim ni kako da koristim. Od muke odlucim sa bakom da odem kod dermatologa koji me narednih dve-tri godine vuce sa raznim kremama i tretmanima koji uopste nisu bili jeftini. Srecom ili nesrecom, pravim pauzu sa dermatologom zbog korone i tu pokusam sa jos par proizvoda na svoju ruku. Posle par meseci odlucim da odem kod drugog dermatologa da vidim da li mi ima pomoci ili prosto da se pomirim sa situacijom koju imam. Srecom dolazim kod vrhunskog strucnjaka gde me je saslusala lepo i prepisala mi terapiju koju pijem vec 4 meseca i nema srecnihe osobe od mene kada sam cula da ima nade da mi bude cistije lice. Toliko sam srecna bila da sam krenula da placem po izlasku iz ordinacije. Sada mi je lice u mnoooogo boljem stanju i radujem se ovom putu do cistog licaaaa 🙂