Moja borba
Odrasla sam u jako malom gradiću u Republici Srpskoj i nakon srednje škole, upisala FON u Beogradu. Vrlo je bilo tesko odvojiti se od svojih najdražih, provoditi svaki dan za računarom, slušajući predavanja. Praznike sam sama provela, u svom stanu od 25 m^2, u vlazi, tami, suterenu i zimi. Moji roditelji to nisu znali. Potom kada se stanje smirio i kada su vidjeli, gdje boravim to je za njih bio najgori dan u zivotu. Plakali su, kao i ja sa njima. Potom sam se sama preselila, nasla drugi stan, ali obaveze na fakultetu su stigle tu i stiskale me. Svako veče sam plakala, sto od toga koliko mi sve nedostaje, moja porodica, moj grad, moje društvo, a sa druge strane vise nisam imala snage da ucim i razmisljala sam da odustanem. Medutim, ustala sam ujutro i rekla možeš ti to Đurđice. Dokaži sebi da si jaka, reci i kad nisi dobro SVE MOŽE! I TAKO JE BILO! Pobijedila sam prije svega samu sebe, sve je proslo odlicno i bolje nego sto jeste!
Zato, želim svima da poručim, NIKADA NEMOJTE ODUSTATI OD VAŠIH CILJEVA I SNOVA, JER DA NJIH NEMA NI NAŠ ŽIVOT NE BI IMAO SMISLA!
Predložene priče
Ljudi koji me pounaju, znaju da ja ne volim kremice, ne podnosim kremu na rukama, da sam jedna od retkih osoba koja baš prezire mackanja. Da se razumemo radim to zato što moram.
Dobar dan. Postovanje i sa ove strane. Evo ja cu za pocetak pricati u ime supruga, jer smo resili veliki problem sa njegove strane uz Vas Pantenol. Radi u firmi u kojoj su mu ruke
Moja prica je pomalo tuzna i jako teska i emotivna suprug i ja se borimo 16 godina da postanemo roditelji, borba je duga i naporna 4 neuspele vantelesne jedna operacija srca i nisa
Moja borba
Odrasla sam u jako malom gradiću u Republici Srpskoj i nakon srednje škole, upisala FON u Beogradu. Vrlo je bilo tesko odvojiti se od svojih najdražih, provoditi svaki dan za računarom, slušajući predavanja. Praznike sam sama provela, u svom stanu od 25 m^2, u vlazi, tami, suterenu i zimi. Moji roditelji to nisu znali. Potom kada se stanje smirio i kada su vidjeli, gdje boravim to je za njih bio najgori dan u zivotu. Plakali su, kao i ja sa njima. Potom sam se sama preselila, nasla drugi stan, ali obaveze na fakultetu su stigle tu i stiskale me. Svako veče sam plakala, sto od toga koliko mi sve nedostaje, moja porodica, moj grad, moje društvo, a sa druge strane vise nisam imala snage da ucim i razmisljala sam da odustanem. Medutim, ustala sam ujutro i rekla možeš ti to Đurđice. Dokaži sebi da si jaka, reci i kad nisi dobro SVE MOŽE! I TAKO JE BILO! Pobijedila sam prije svega samu sebe, sve je proslo odlicno i bolje nego sto jeste!
Zato, želim svima da poručim, NIKADA NEMOJTE ODUSTATI OD VAŠIH CILJEVA I SNOVA, JER DA NJIH NEMA NI NAŠ ŽIVOT NE BI IMAO SMISLA!
