Moja borba
Odrasla sam u jako malom gradiću u Republici Srpskoj i nakon srednje škole, upisala FON u Beogradu. Vrlo je bilo tesko odvojiti se od svojih najdražih, provoditi svaki dan za računarom, slušajući predavanja. Praznike sam sama provela, u svom stanu od 25 m^2, u vlazi, tami, suterenu i zimi. Moji roditelji to nisu znali. Potom kada se stanje smirio i kada su vidjeli, gdje boravim to je za njih bio najgori dan u zivotu. Plakali su, kao i ja sa njima. Potom sam se sama preselila, nasla drugi stan, ali obaveze na fakultetu su stigle tu i stiskale me. Svako veče sam plakala, sto od toga koliko mi sve nedostaje, moja porodica, moj grad, moje društvo, a sa druge strane vise nisam imala snage da ucim i razmisljala sam da odustanem. Medutim, ustala sam ujutro i rekla možeš ti to Đurđice. Dokaži sebi da si jaka, reci i kad nisi dobro SVE MOŽE! I TAKO JE BILO! Pobijedila sam prije svega samu sebe, sve je proslo odlicno i bolje nego sto jeste!
Zato, želim svima da poručim, NIKADA NEMOJTE ODUSTATI OD VAŠIH CILJEVA I SNOVA, JER DA NJIH NEMA NI NAŠ ŽIVOT NE BI IMAO SMISLA!
Predložene priče
Pre dve godine sam ostala bez osobe koja mi je bila vetar u ledja , posle toga sam bila u teskoj depresiji i meni se to sve odrazilo na kilazu uhojila sam se 20 kg za dve godine .P
Od malena se u mojoj porodici rado spominjala i koristila pantenol krema, bas zato i mislim da je ovaj pokret i ova prica bas stvorena za mene. Dobila sam sestru 2016 godine, da je
Jedva smo dočekali godišnji odmor i odlazak na letovanje u Grčku.Spojili smo lepo i korisno viđali smo se svaki dan sa dugogodišnjim prijateljima koji žive u Nea Moudania.Ovo
Moja borba
Odrasla sam u jako malom gradiću u Republici Srpskoj i nakon srednje škole, upisala FON u Beogradu. Vrlo je bilo tesko odvojiti se od svojih najdražih, provoditi svaki dan za računarom, slušajući predavanja. Praznike sam sama provela, u svom stanu od 25 m^2, u vlazi, tami, suterenu i zimi. Moji roditelji to nisu znali. Potom kada se stanje smirio i kada su vidjeli, gdje boravim to je za njih bio najgori dan u zivotu. Plakali su, kao i ja sa njima. Potom sam se sama preselila, nasla drugi stan, ali obaveze na fakultetu su stigle tu i stiskale me. Svako veče sam plakala, sto od toga koliko mi sve nedostaje, moja porodica, moj grad, moje društvo, a sa druge strane vise nisam imala snage da ucim i razmisljala sam da odustanem. Medutim, ustala sam ujutro i rekla možeš ti to Đurđice. Dokaži sebi da si jaka, reci i kad nisi dobro SVE MOŽE! I TAKO JE BILO! Pobijedila sam prije svega samu sebe, sve je proslo odlicno i bolje nego sto jeste!
Zato, želim svima da poručim, NIKADA NEMOJTE ODUSTATI OD VAŠIH CILJEVA I SNOVA, JER DA NJIH NEMA NI NAŠ ŽIVOT NE BI IMAO SMISLA!
