Prošla sam jedan pakleni period problematičnog lica tokom školovanja osnovne, srednje pa čak i faxa. Bilo me je sramota da izadjem u grad jer mi je lice bilo takoreći kao čokolada sa rižom na “B” strani (B strana je ona sa rižom). To su bili krateri drugarica mi krpila lice puderom da se to ne bi videlo u gradu. Kad sam završila Fax i vratila se kuci sestra mi je pomenula pantenol kremu, ali ja nisam pridavala velikog značaja mislila sam da mi je lice zbog masnoće takvo ali sam čačkala i pravila još veće kratere. Nemam sliku iz tog perioda jer je to bilo pre 14 godina nisam imala tel sa kamerom možda i jesam ali je kamera bila losa. Mama mi je platila jedan tretman kod kozmetičarke da mi malo “sredi” lice da bih ličila na devojku a ne na krastavu žabu nakon tog tretmana kozmetičarka mi je napisala na papirić šta da koristim na dalje. To je aktivni kiseonik, dove sapun i pantenol krema. To sam koristila nedjelju dana da bih videla stanje – dopalo mi se, iskreno zatim me je poslala kod djevojke koja radi nokte i stavila mi gel jer gelom ne mogu da stiskam lice, tako da sam za kratko vreme bila kao bombona. Svugde sam nosila te tri stvari. Čak sam i ruke i usne i neke ranice počela da mažem pantenolom. I evo sad imam jednu tubu od koje se ne odvajam iako imam dva sina i poneku bubuljicu kad kad aktivni kiseonik, dove sapun i pantenol krema su moji životni suputnici. Nemam labelo imam pantenol. Ni puder ne stavljam. Nema potrebe