Kako ono što govorimo sebi utiče na naš život?

Postoji još jedno biće,još jedna senka još jedno telo u mom telu još jedan čovek,
zamišljeni čovek koji potseća na mene a,to nisam ja.Taj mali čovek, to biće koje se nalazi negde unutar nas, taj tihi umirujući nevešti glas koji mi dopire do uma i pokišava da mi pošalje odredjenu poruku, uputi jasne signale neretko ume i da me zaistavi i u meni ptobudi osećaj nesigurnosti.Baš kada sam bila ubedjena da ću uspeti u meni se pojavi bezbroj onih čuvenih čovekovih aš kada sam bila ubedjena da ću uspeti u meni se pojavi bezbroj onih čuvenih čovekovih pitanja: Moguli?
Hoćuli?
Želimli?
I tako iznova i iznova činilo mi se da nikad neće prestati, da me nikad neće napustiti
I da ću večno živeti sa osećajem nesigurnosti. Koji mi nikada nije pružao konfor i osećaj udobnost u svojoj koži.Uvek sam slala pogrešnu poruku ljudima koji bi imali priliku da me prvi put upoznaju. Ta nesigurnost i taj unutrasnji glas kao da su me sputavali kao da mi nisu dali da udahnem punim plućima. Da Imali su priliku da upoznaju mene ali to opet nisam bila ja. Čovek koji je gospodar sopstvenog uma
Sve da jednog dana dok nisam stala ispred ogledala sa onim čvrstm argantnim stavom i rekla sebi sad je dosta! kad sa svima u miru živiš pronaćićeš mir i sigurnost i u sebi. Tako je i bilo pronašla sam ga.
Taj glas je odjednom utihnuo kao da se nikad nije ni čuo.
I shvatila sam da to ustvari nije bilo biće, niti čovek već, unutrašnji čovečiji glas je ustvari borba koju vodi svako od nas sam sa sobom. Reću ću samo jedno čovek je sam sebi najveća prepreka.
Zato prevazidji sebe, oslobodi se svih svojih strahova,strepnji i slutnji.
Jer to je jedini način da iz borbe koju vodiš sam sa sobom izadješ kao pobednik.
Pantenol koristim:Za bubuljice,ispucale usne,suvu kožu….Pantenol je sastavni deo moga života.