Iz svoje kože se ne može. A i što bi?

Moja “Pantenol priča” počela je sa prvim pubertetskim mesecima. Vreme naglih fizičkih i psihičkih promena, pitanja: ko si ti, šta želiš da budeš, kakav želiš da postaneš; u školi već počinju prve “podele” na lepe i ružne, zgodne i debele, ovakve i onakve; težnja da se uklopiš u sredinu, da se ni po čemu ne razlikuješ od drugih, a opet da budeš ono što zapravo jesi – tako bih opisala te mesece i godine. Između svih ostalih promena koje se vidno i progresivno dešavaju, kreću i prvi problemi sa kožom lica. Ekstremno suva, pa sledećeg dana usijana i masna, pa prve bubuljice, pa reakcije (svrab, crvenilo, crveni pečati)na kojekave “super” preparate i neproverenu šminku – imala sam ogromnu želju da pobegnem iz svoje kože. Na svu sreću onda kreću redovni dermatološki pregledi i zajedničko traženje rešenja. U moru dobrih i manje boljih krema, micelarnih voda i seruma, Pantenol se pojavio kao uvek praktičano i delotvorno rešenje. Smenjivali su se preparati i preparati, ali Pantenol je uvek bio tu: za dobro jutro, za laku noć, posle sunčanja, nakon šminke, za prve jesenje i zimske dane… Možda nisu svi problemi odjednom nestali, ali mekana i sveža koža, ujednačen ten i svežina – bili su i ostali prva asocijacija na ovaj proizvod.
Budući da su pubertetski dani iza mene savršeno razumem devojčice i devojke kojima neka nepravilnost i problem na koži narušava samopuzdanje. I zato glavna tri saveta: pratite potrebe svoje kože, ne eksperimentišite sa neproverenom kozmetikom i probajte Pantenol (ne gubite ništa). Iz svoje kože ne možeš, a i što bi? Rešenje uvek postoji.