Gubitak nekog nama dragog
Često se kroz zivot susrećemo kroz razlicite probleme, strahove i borbe, vrlo često mislis da je neke prepreke tesko savladati i da svaka druga predstavlja samo veći stres.Moj deka mi je bio jedna velika podrška u svemu, naučio me reći izvini naučio me da je bolje biti kulturan, uz njemu sam imala prijatelja, oca i majku, brata i sestru sve mi je on bio. Jednostavno nisam mogla da zamislim da za jednog dana nece biti. Mislila sam kako kad odem negde ko će da me čeka do jutra samo da bi znao da sam stigla i da je sve u redu.Nisam verovala da ce ikad da nas napusti. Nažalost jednog decembarskog dana desilo se ono čega sam se najviše plašila, izgubila sam dedu nakon duge borbe da se oporavi njegova bitka je izgubljena. Kao mala plašila sam se kako ću kada dođe taj dan i nažalost brzo je došao. Znali smo svi da ima srce lavlje, ali nismo znali kako da mu pomognemo, suprug mi je bio velika podrška u svemu, a pored njega moj mali sin od godinu i po dana čiji je osmeh dovoljan da mi promeni dan na bolje. Uz njih sam da kazem malo lakse podnela sve. I sada kada se osvrnem na sve koliko smo se borili da mu pomognemo, a znali da nećemo moći osećam samo bol. Ma da u zivotu moras da naučiš da jednostavno moraš da prodjes kroz one lepe i malo manje lepe trenutke jer zivot je borba.
Predložene priče
Pantenol je jedina obavezna stvar koju uvek imam sa sobom. Mogu i telefon, novcanik, kljuceve zaboraviti ali pantenol nikada. Uz pantenol sam se resila oziljaka od operacije, alerg
Atopijski dermatitis zna da napravi velike probleme u životu, pogotovo kad je u pitanju mlada osoba. Moja ćerka se nosi sa tim. Proba sve što čuje, sve što joj preporuče leka
Od malih nogu pamtim kutiju pantenol rastvora,kremu i penu pantenol koje su stajale na polici u kupatilu.Bližem se 40im godinama,zahvalna sam mojoj mami koja me je kao zdravstveni
Gubitak nekog nama dragog
Često se kroz zivot susrećemo kroz razlicite probleme, strahove i borbe, vrlo često mislis da je neke prepreke tesko savladati i da svaka druga predstavlja samo veći stres.Moj deka mi je bio jedna velika podrška u svemu, naučio me reći izvini naučio me da je bolje biti kulturan, uz njemu sam imala prijatelja, oca i majku, brata i sestru sve mi je on bio. Jednostavno nisam mogla da zamislim da za jednog dana nece biti. Mislila sam kako kad odem negde ko će da me čeka do jutra samo da bi znao da sam stigla i da je sve u redu.Nisam verovala da ce ikad da nas napusti. Nažalost jednog decembarskog dana desilo se ono čega sam se najviše plašila, izgubila sam dedu nakon duge borbe da se oporavi njegova bitka je izgubljena. Kao mala plašila sam se kako ću kada dođe taj dan i nažalost brzo je došao. Znali smo svi da ima srce lavlje, ali nismo znali kako da mu pomognemo, suprug mi je bio velika podrška u svemu, a pored njega moj mali sin od godinu i po dana čiji je osmeh dovoljan da mi promeni dan na bolje. Uz njih sam da kazem malo lakse podnela sve. I sada kada se osvrnem na sve koliko smo se borili da mu pomognemo, a znali da nećemo moći osećam samo bol. Ma da u zivotu moras da naučiš da jednostavno moraš da prodjes kroz one lepe i malo manje lepe trenutke jer zivot je borba.