Od malih nogu pamtim kutiju pantenol rastvora,kremu i penu pantenol koje su stajale na polici u kupatilu.Bližem se 40im godinama,zahvalna sam mojoj mami koja me je kao zdravstveni radnik,naučila pravim vrednostima nege.I sada,uvek sa sobom imam pantenol.Pamtim svoj skijaški ranac na leđima,’90ih godina na žičarama Kopaonika,dok se vozim do vrha staze,a u njemu staru pantenol penu,koju mažem na lice i upijam zrake zimskog sunca.A miris,još uvek osećam.Pamtim,opekotinu letnjeg sunca na svom dečijem ramenu,odrasla sam na zemunskom Lidu,i istu tu pantenol penu koju iz spreja mažem i gledam mehuriće koje rana upija,a za par dana,novu kožu koja se stvara.Sada imam dečaka,9god kojem sam lice od atopijskog dermatitisa spasila sa pantenol kremom i odličnim jekodermom.Hvala Vam😉 pantenol je naša svakodnevna nega,a poljupci su nam još više sočniji i nežniji,jer su nam usne meke od pantenola,a obrazi savršeno negovani.
P.S. vratite u proizvodnju staru,dobru pantenol penu
Svako dobro Vam želi jedna zemunka,koja je duži niz godina u Novom Sadu