Pre dve ipo godine sam se porodila prevremeno i na svet donela prelepog decaka sa 1670g. Dva dana kasnije mi kazu da je u jednom trenutku ostao bez kiseonika i da je doslo do ostecenja mozga. Lekar sam i odmah sam znala sta to znaci i cemu vodi. Greska mojih kolega je dovela do velike borbe i njegove i nase. Na putu ka prvom koraku(koji jos uvek nije postignut) velika podrška mi je bio suprug, moji roditelji, moj brat, moja kuma i njegovi roditelji. I tu se spisak zavrsava. Borba i dalje traje, a kad se okrenem srecna sam sto je Andrija dobio zivotnu bitku(a nadam se da ce i ostale) i sto mi je ova situacija otvorila oci da vidim ko su mi pravi prijatelji.