Imam dve curice, i zahvalna sam Bogu na tome, jer ih volim najvise na Svetu!
Prošle godine saznam da sam u drugom stanju.. Nismo u bas nekoj finansijskoj situaciji, ali mislimo se “gde ima za četvoro, bice i za petoro…” trudnoca protice u najboljem redu, da bih jednog dana “zaglavila” u bolnici zbog obilnog krvarenja… Od straha i nervoze “sta ce biti sa bebom i samnom?” sam potpuno odlepila… Ocekivala sam najgore rezultate i gubitak bebe…
Medjutim, drugog dana u bolnici, napokon mi doktori daju tracak nade da ce sve biti ok recima “beba je dobro, lepo se razvija, za sada je sve u redu, ne brinite!” Napokon se moje raspolozenje popravi i povrati mi se osmeh na licu, kada mi tata na moje” napokon sam ok ” odgovara da je deka umro (inace nosim njegovo ime)..
Od tuge i stresa pokusavam da mislim na bebu! Molim Boga da sve sa njom bude ok…
I hvala Mu na tome! Rodila sam zdravu i pravu devojcicu. Do porodjaja nisam znala kako ce se zvati. Ali sam odlucila da se zove Teodora-dar od Boga…
Par meseci nakon porodjaja sam mislila o njenom imenu, znacenju itd…
Pomislila sam jedno…
Mozda je deka umro, kako bi moje dete živelo?! Trenutak kada je umro je trenutak kada je doktor dosao u moju sobu i rekao da ce sa bebom biti sve ok… Previse slicnosti u svemu tome? Ili samo slucajnost? Mozda je deki bilo vreme, mozda je onako kako ja mislim da jeste, ali jedno znam…. A to je da sam zahvalna za ova tri Andjela koja imam, i da svoj zivot ne bih menjala ni za sta na Svetu… I naravno, najzahvalnija sam suprugu koji ima mnogooo strpljenja samnom i koji je uvek uz mene i u dobru i u zlu! ❤️❤️❤️❤️