Pitate me kako sam prevazisla neki izazovni trenutak? Kao devojcica mastala sam da postanem lekar, kasnije sam se godinama trudila da to postanem upravo to. Srednja skola, prijemni, fakultet, ispiti, mnogo ispita, mnogo odricanja. Konacno sam to postala. Ludo neko vreme, secam se, bese ne tako davno, alarmirala se cela zemlja, cuj zemlja, ceo svet. Ja, mlada doktorka, bez posla, ali puna entuzijazma, odlucujem da se prepustim Covid izazovu. Dobrovoljno se prijavljujem da lecim nas narod, ne znajuci sta me ceka. Cudna neka oprema, beli skafanderi, po dve maske, dve tri kape, nekoliko pari rukavica, viziri i strah. Dan po dan, mesec po mesec, leto, prolece, zima, eto godina. Raditi i ziveti u strahu da ne zarazis svoju porodicu, prijatelje, ne znam da li bih to nazvala izazovom. Ali kako god da ga nazovem, znam da sam to pobedila. I to samo zbog podrske, oslonca i bodrenja upravo onih zbog kojih sam se najvise i plasila. Ali jedno je sigurno, Covid-19 me nije pobedio. Uspela sam da sacuvam porodicu, da sacuvam prijatelje, i izlecim na stotine ljudi. Ovo je trenutno moja aktuelna prica i ponosim se njome. Cuvajte se! 🙂