Borba za mentalno zdravlje

17 septembar 2021 god. 09:35
Lezim u bolovima ali presrećna jer sam na svet donela drugog sina. Donose mi ga na upoznavanje, ja nemocna mogu samo desnu ruku da pomeram. Na grudi mi lezi neko zbog koga mozes umreti bez razmisljanja. Neko za ciju ces srecu uraditi sve. Odnose ga da bih se mogla odmoriti. Sutradan ga opet donose, bili smo zajedno 3-4 sata kada ga sestra bez objasnjenja sta mu je uzima od mene i nosi na 4 sprat neonatologije. Nemocna, tuzna, iscrpljena, zabrinuta cekam nekog da mi kaze sza mi se desava sa detetom. Dolazi doktorka i objasnjava kako mu je pupcanik bio omotan oko vrata, kako je po porodjaju gusen od strane doktora koji je povukao pupcanik a nije znao kakve ce posledice imati. Reanimirali su ga i stavili u inkubator. Dete edemicno, ne mogu mu naci venu za ubod infuzije. Kakva su se osecanja i razmisljanja borili u meni to samo Bog i ja znamo. Na tome ce i ostati. Borba da ostanem mentalno zdrava zbog malog zivog bica kome je jaka majka najpotrebnija. Gledam ga, gutam suze i molim nebesa da mi ga sacuvaju. Molitva i vera u Boga su mi pomogli da se izbirim sa tim. Sve je u redu sada i dok ovo pisem kosa mi se dize na glavi jer opet prozivljatu bol. Bol od straha od gubitka deteta. Hvala ti Boze, veliki si