Ja sam sada mama dvogodišnjeg dečaka. Uvek sam zamišljala kako će moje dete imati oba roditelja pokraj sebe ali sudbina je drugačije htela. Dok sam bila na proputovanju po Južnoj Americi ,u Brazilu upoznam momka ,zaljubim se i proradi mi majčinski instikt. Taj momak odluči da dodje u Srbiju i da živi samnom. Izgledalo je kao da imamo isti cilj ,porodica ,deca.Pričali smo o tome,smišljali imena deci. Ja ostanem u drugom stanju i moj tadašnji već muž shvati da nije spreman i da ja treba da abortiram. Uveliko sam vec imala 40 godina. Mnoge žene bi sve dale da zatrudne ,čak i u 25. pa im se ne da. Mene je Bog pogledao i ja sam bila srećna. Tad je nastao pakao u mom životu. Moji roditelji su me prvi put oboje u potpunosti podržali u životu,odlučila sam da se rastanem od tog momka i budem samohrana majka. On se vratio u Brazil,mi smo ostali u Srbiji. Pantenol je isto uvek bio uz nas,kako za moje lice tako i za pelensku regiju. Svakako sam zahvalna na detetu koje imam i to je najpametnija odluka koju sam donela. Te okice kad te pogledaju brišu svu tugu,bol i razočarenja u životu. Hvala mojim roditeljima što su bili i što i dalje jesu uz mene,kao i tom momku na ovom predivnom poklonu.