Oduvek sam imala najdivniji odnos na svetu sa mojom bakom. Bila je medicinska sestra na kardiologiji. Besprekornim izgledom, odavala je utisak negovane žene. Bila je svetle puti, može se reći da je imala porculanski ten. Uvek razdragana i mila, baka je umela da udeli i po koji ozbiljniji savet. Da, da….
– Što više tečnosti!
– Znaš i sama da zdravlje na usta ulazi!
– Higijena je pola zdravlja!
– Minimum 8 sati sna!
Iako je bila stručnjak svog zanata sa mnom je delila one najbazičnije životne savete. Sećam se kao da je bilo juče… Još jedan neinspirativan jesenji dan. Nakon što sam završila sa školom, skoknula sam do bake da se okrepim toplom supicom. Još pamtim miris bakine kuhinje… Dok sam halapljivo kusala toplu zakusku, baka je primetila da su mi šake popucale.
-Mora da je od hladnoće. Promrmljala je.
Istina je da moja koža ume da bude osetljiva. Sačekala je da završim sa jelom, pa me je uhvatila za ruku i odvela do svoje male apoteke.
-Evo, maži rukice ovim.
Kasnije mi je ispričala da ni jedna skupa krema ne može da zameni njen voljeni Pantenol.
Koristila ga je kao kremu za lice, a zimi je njime mazala laktove, stopala i ruke. Nisam nikada sumnjala u njene izbore.
Pantenol je postao moj životni saputnik, a možda i više od toga. Trenuci koje delimo sa najvoljenijima zauvek ostaju deo nas. Uspomene su dragocenost, ne zaboravite.
Bako,VOLIM TE!