Pantenol kroz generacije

Izazovi su uvek i svuda oko nas. Od prvih reci i koraka,preko skolovanja,prvog radnog iskustva,od veselih pa i do onih tuznih trenutaka.Lepo je dok neko brine o nama ali kada odrastemo i osamostalimk se i nije toliko lako. Ja sam se prerano osamostalila. Ostala bez oca kada mi je bio najvise potreban,a majka je,jos i pre toga,otisla svojim putem. Zivela sam sa bakom i dekom. Sticajem okolnosti,odlucih da osnujem svoju porodicu sa deckom koji mi je,pored njih,bio velika podrska u zivotu. Zeleli smo da napravimo veridnu za nase najblize,spremali se desetak dana pre toga i sve je islo po planu do momenta kada sam probala svoju prelepu belu haljinu i videla da mi sa licem nesto nije u redu. Bilo je crveno i nekako cudno,po malo hrapavo.Verovatno zbog stresa i nervoze oko priprema.Inace sam oduvek imala cisto lice ali je tada izgledalo strasno.Nisam znala sta da radim,u tom momentu mi nista nije padalo na pamet osim da otkazemo slavlje. Baka me je videla da placem,prisla i pitala sta je bilo. Pokazala sam joj lice i videla je o cemu je rec. Iako je imala cak 80 godina,razumela se u neke stvari koje su meni bile na kraj pameti. Dala mi je neku belu tubicu kreme,skoro pa potrosenu. Rece mi da to koristi godinama i da stalno kupuje. Kaze,doktor joj je rekao jos davne 40.i neke godine za tu kremu i od tada je koristi. Nisam imala drugog izbora pa sam je namazala. Ponavljala sam tretman 3 dana,lice mi se preporodilo. Taman na vreme da za svoje sudbonosno DA zablistam u punom sjaju. Bila je to krema zvana Pantenol… Prosle su godine od tog dogadjaja,i dan danas je koristim za sebe i svoju decu. Hvala i baki,i Pantenolu.