Suva koža lica obično se prepoznaje po osećaju zatezanja, hrapavosti, perutanju i nedostatku prirodne mekoće kože. Kod nekih ljudi ovi simptomi su prisutni tokom cele godine, dok se kod drugih pojavljuju povremeno, na primer tokom zime, nakon izlaganja suncu ili posle korišćenja proizvoda koji narušavaju zaštitnu barijeru kože.
Ipak, nije svaka koža koja zateže nakon umivanja nužno suva. Suvoća može biti povezana sa prirodno manjom proizvodnjom sebuma, ali i nepravilnom negom i spoljašnjim uslovima. Pored toga, suva i dehidrirana koža nisu isto, iako mogu izgledati veoma slično.
Kod suvog tipa kože lojne žlezde proizvode manje sebuma. Sebum, zajedno sa drugim lipidima, učestvuje u formiranju površinskog zaštitnog sloja koji pomaže koži da zadrži vlagu i štiti je od spoljašnjih uticaja.
Kada lipida nema dovoljno, koža lakše gubi vodu i može postati osetljivija na hladnoću, vetar, suv vazduh i neodgovarajuću kozmetiku.
Tipični znaci suve kože lica uključuju:
Suvoća ne mora biti jednako izražena na celom licu. Često se više primećuje na obrazima i oko usana, dok T-zona može biti manje suva.
Ova dva pojma često se koriste kao sinonimi, ali opisuju različite probleme. Suvoj koži prvenstveno nedostaju lipidi, dok dehidriranoj koži nedostaje voda.
Suva koža predstavlja tip kože i najčešće je povezana sa manjom proizvodnjom sebuma. Dehidratacija je stanje koje može biti privremeno i javiti se kod bilo kog tipa kože. Zato čak i masna koža može istovremeno biti dehidrirana.
Dehidrirana koža može delovati zategnuto i bez sjaja, uz istovremeno prisustvo sebuma na površini. U praksi se suvoća i dehidratacija mogu preklapati, pa suvoj koži često odgovara nega koja pomaže i nadoknadi lipida i zadržavanju vode.
Suva koža može biti posledica prirodnih karakteristika kože, ali i spoljašnjih faktora i načina nege. Često je u pitanju kombinacija nekoliko uticaja.
Količina sebuma razlikuje se od osobe do osobe. Ako ga lojne žlezde prirodno proizvode manje, koža može biti suva tokom cele godine. Cilj nege tada nije da se „izleči“ suvi tip kože, već da se nadoknade komponente koje joj nedostaju i ograniči prekomeran gubitak vode.
Niska vlažnost vazduha, hladnoća i vetar mogu dodatno opteretiti zaštitnu barijeru kože. Problem se nastavlja i u zagrejanim prostorijama, gde vazduh često postaje suv. Zbog toga rutina koja odgovara koži leti tokom zime može postati nedovoljna.
Intenzivno i dugotrajno izlaganje UV zračenju može uticati na zaštitnu funkciju kože, zbog čega ona može postati zategnuta, gruba i sklona perutanju. Tokom leta tome mogu doprineti i vetar, slana ili hlorisana voda i češće tuširanje.
Osećaj potpuno „odmašćene“ kože nije dokaz dobrog čišćenja. Prečesto pranje, veoma topla voda i proizvodi koji su za konkretnu kožu previše odmašćujući mogu ukloniti deo površinskih lipida i pojačati zatezanje.
Ako lice nakon svakog umivanja pecka ili imate potrebu da istog trenutka nanesete kremu, vredi preispitati proizvod za čišćenje i temperaturu vode.
Retinoidi, AHA i BHA kiseline mogu imati svoje mesto u rutini, ali njihovo prečesto korišćenje ili kombinovanje može izazvati perutanje, crvenilo, peckanje i osetljivost kože.
Ako se takvi simptomi pojave nakon uvođenja novih aktivnih proizvoda, često je korisnije pojednostaviti rutinu nego dodavati nove preparate.
Koža se tokom života menja, a sa godinama se može smanjiti i proizvodnja sebuma. Zbog toga osoba kojoj je ranije odgovarala lagana nega kasnije može primetiti da joj je potrebna bogatija hidratantna krema. Hormonalne promene takođe mogu uticati na stanje kože.
Perutanje, svrab i crvenilo mogu pratiti i različita dermatološka stanja. Ako je suvoća veoma izražena, pojavila se naglo ili je praćena intenzivnim svrabom, ranicama, pucanjem ili upalom, preporučljivo je potražiti savet dermatologa umesto stalno menjati kozmetičke proizvode.
Dobra rutina ne mora da sadrži mnogo proizvoda. Osnovni cilj je da čišćenje ne pogoršava suvoću, koža dobije dovoljno hidratacije i lipida i njena zaštitna barijera ne bude nepotrebno opterećena.
Prednost uglavnom imaju blagi čistači nakon kojih koža ne ostaje izrazito zategnuta. Osobi sa veoma suvom kožom ujutru ponekad može odgovarati samo umivanje mlakom vodom, dok je uveče važno ukloniti SPF, šminku i nečistoće.
Lice nakon pranja nežno utapkajte peškirom umesto intenzivnog trljanja.
Hidratantni proizvod može se naneti na čistu, blago vlažnu kožu. Kod izrazito suve kože, međutim, nije dovoljno samo povećati sadržaj vode. Potrebni su i sastojci koji omekšavaju kožu i pomažu da se voda zadrži.
Suvoj koži često prijaju formule koje kombinuju različite vrste sastojaka. Humektansi, poput glicerina i hijaluronske kiseline, doprinose hidrataciji, emolijensi omekšavaju i zaglađuju kožu, dok okluzivni sastojci pomažu u ograničavanju gubitka vode.
Jedna od opcija za svakodnevnu hidrataciju je Pantenol + B3HA krem-gel, čija formulacija kombinuje pantenol sa niacinamidom, hijaluronskom kiselinom, vitaminom E i alantoinom.
Suva koža ne znači da retinoide ili kiseline morate potpuno izbaciti. Važno je prilagoditi učestalost toleranciji kože i ne uvoditi više snažnih aktivnih proizvoda istovremeno.
Intenzivno peckanje, crvenilo i uporno perutanje nisu nešto što treba „istrpeti“ da bi proizvod počeo da deluje. Ako se pojavi iritacija, prednost treba dati blagom čišćenju i jednostavnoj hidratantnoj nezi.
UV zaštita važan je deo nege svakog tipa kože. Kod suve kože mogu više prijati formule koje ne naglašavaju postojeće suve i perutave delove. Zaštitni proizvod treba nanositi u dovoljnoj količini i obnavljati tokom dužeg boravka napolju.
Ne postoji jedan sastojak koji će rešiti sve potrebe suve kože. Korisnije je birati dobro formulisane proizvode koji kombinuju nekoliko sastojaka sa različitim funkcijama.
Važnija od jednog sastojka sa deklaracije jeste celokupna formulacija proizvoda i način na koji koža reaguje na nju.
Jutarnja rutina može biti jednostavna: blago čišćenje, hidratacija i zaštita od UV zračenja.
Ako koža ujutru nije masna i nema potrebe za detaljnim čišćenjem, može biti dovoljno umivanje mlakom vodom ili korišćenje male količine blagog čistača.
Serum nije obavezan, ali može pružiti dodatni hidratantni korak. Pantenol + B3HA serum kombinuje pantenol, niacinamid i hijaluronsku kiselinu i može se naneti pre hidratantne kreme.
Nakon seruma sledi krema odgovarajuće teksture. Ako se zatezanje ponovo javlja ubrzo nakon nanošenja ili suve zone postaju vidljive ispod šminke, moguće je da je trenutna formula previše lagana.
Poslednji korak je SPF. Pantenol SPF 30 kombinuje UVA/UVB zaštitu sa pantenolom i hidratantnim i negujućim sastojcima koji se mogu uklopiti u rutinu suve kože.
Uveče je potrebno ukloniti SPF, šminku i nečistoće. Ako nosite vodootpornu šminku ili SPF, može biti korisno dvostruko čišćenje, ali ono nije obavezno ako jedan blag proizvod uspešno uklanja sve što je potrebno.
Nakon čišćenja može se naneti hidratantni serum ili aktivni sastojak koji već koristite i dobro podnosite. Retinoide i kiseline treba prilagoditi toleranciji kože i nije neophodno koristiti ih svake večeri.
Poslednji korak je hidratantna krema. Veoma suvoj koži često više odgovaraju bogatije formulacije koje kombinuju humektanse i emolijentne i okluzivne sastojke. Za bogatiju večernju negu može se koristiti i Pantenol krem sa 5% dekspantenola, posebno na delovima sklonim izraženijoj suvoći i perutanju.
Kod uporne suvoće problem ponekad nije nedostatak proizvoda, već navike koje dodatno opterećuju kožnu barijeru.
Dobra rutina za suvu kožu često se svodi na nekoliko osnovnih koraka: blago čišćenje, odgovarajuću hidratantnu kremu i redovnu zaštitu od sunca. Dodatni proizvodi imaju smisla kada postoji konkretna potreba za njima.
Hladan vazduh i vetar napolju, uz suv vazduh u zagrejanim prostorijama, mogu učiniti da rutina koja odgovara leti više ne bude dovoljna.
Često nije potrebno menjati sve proizvode. Dovoljno može biti da laganu kremu zamenite bogatijom formulacijom i, ako koža postane osetljivija, smanjite učestalost eksfolijacije ili drugih potencijalno iritirajućih aktivnih proizvoda.
Ako je vazduh u prostoriji veoma suv, ovlaživač vazduha može biti dodatna pomoć, ali ne zamenjuje odgovarajuću negu kože.
Povremena zategnutost i blago perutanje često se mogu ublažiti promenom rutine. Savet dermatologa ipak treba potražiti ako:
Simptomi koji podsećaju na veoma suvu kožu mogu pratiti različita stanja, pa u takvim slučajevima nije dobro problem rešavati samo nasumičnim isprobavanjem nove kozmetike.
Može. Suv tip kože ne isključuje akne, zapušene pore ili povremene bubuljice. Ako su istovremeno prisutne akne i izražena suvoća, treba izbegavati nepotrebno agresivno odmašćivanje kože. Kod upornih ili izraženih akni najbolje je posavetovati se sa dermatologom.
Suva koža sama po sebi ne znači da će trajne bore nužno nastati ranije. Kada koži nedostaje vode, međutim, fine linije mogu izgledati izraženije. Na dugoročno starenje utiču brojni faktori, uključujući UV zračenje, genetiku, životnu dob i životne navike.
Može biti koristan hidratantni sastojak, ali nije kompletno rešenje. Kod kože kojoj nedostaju lipidi serum sa hijaluronskom kiselinom često najbolje funkcioniše kao deo rutine koja uključuje i odgovarajuću hidratantnu kremu.
Razmislite šta se promenilo neposredno pre pojave suvoće. Uzrok može biti novi čistač, retinoid ili kiselina, češća eksfolijacija, promena vremena, početak grejne sezone ili intenzivnije izlaganje suncu.
