Rano odrastanje

Kada imate samo 16 godina, kad ljudi misle da si tek poceo da zivis, da postajes odrastao… a sto je najtuznije sto si ti vec odrastao a da niko ne zna. Prozivio sam mnoge situacije, stresne situacije.. situaciju takvu da vas neko vrijedja sto ste bolji od njega. Prozivljavao sam i to da nisam imao podrsku roditelja dok sam je imao od svih. Kada vam neko svaki dan kaze u facu zasto vas mrzi, i zbog toga vas ismijava je nesto najgore… a ta mrznja je bila izazvana mojim talentima, mojim nacinom zivota kojim oni nisu mogli a i nisu znali da zive. I dan danas, takvi ljudi ne prestaju da govore ruzno o meni, vise mi ne govore u facu vec iza ledja.. jer je pored mene jako velika armija ljudi, koji me vole i podrzavaju. Oni se zapravo boje osude javnosti dok sam ja zivio u toj istoj. Kada su vidjeli da sam ja neko koga voli i cijeni mnogo ljudi, ljudi kojima su se oni divili, meni se dive. Zasto zato jer ja nisam neko ko osudjuje, procjenjuje ili podcjenjuje. Bio sam u drustvu svih tipova ljudi. Ono sto me izvuklo iz losih misli, negative i preispitivanja sebe zasto bas ja to moram prezivljavati svaki dan.. je hladnokrvnost, to je najjace oruzje, jer ljudi zele reakciju, zele svadju, borbu, zele vas u jako losim izdanjima da bi te iste ismijavali. Budite hladnokrvni u svemu ama bas u svemu, osim prema sebi. Jer mene to spasilo, jer kad malo bolje razmislis zasto trositi svoje vrijeme, zdravlje a najprije zivot na glupe i nebitne ljude.

Autor: Meris Korajac