Ne tako davno, smisao mog života je iščeznula. Jutrima sam se budila ne znajući ko sam, šta sam i zašto još uvek živim. Nisam pronalazila sreću koliko god daleko je tražila. Izgledalo je kao da je moj život otet od strane neke nove mene. Kao da su sve lepe emocije zauvek otišle. Kao da je ljubav postala misaona imenica. Nije me bilo i nisam znala gde da se pronadjem. Sati i sati razgovora sa porodicom, prijateljima, stručnjacima i opet ništa. Uvek bih se vraćala na ono sto nedostaje. A to sam bila ja. Nedostajala sam sama sebi. Nedostajala mi je moja lepota, moja radost i želja za boljim sutra. Dok jednog dana nisam naišla na video koji je promenio sve. Mislila sam da je glupost snimljena kako bi pokusala da motiviše. Nikad nisam verovala da takve stvari mogu promeniti ljudski život jer sam znala da je to individualan posao. Ali ovaj video od 60 sekundi je zauvek promenio moj. Po uzoru na devojku iz videa, svako jutro bih poklonila sebi 5 sekundi žaljenja. Bilo sebe ili svog života. Ali nakon tih 5 sekundi bih morala da ustanem, spremim sebi doručak koji bi me čekao nakon mučnih vezbi koje su morale biti van kuće. Taj doručak je imao veliku ulogu u mom jutru jer bih se osećala kao da je moja depresivna ja uradila nešto divno za umornu ali ispunjenu mene. Spremila mi je doručak. Potrudila se- uvek bih pomislila. I svaki put kada bi mi bilo teško da napustim svoju zonu komfora, poklonila bih sebi tih 5 sekundi, ali nikada više od toga. I zaista, posle mnogo nedelja žaljenja sebe i života koji mi je nametnut, mojih 5 sekundi se pretvorilo u 3. Ne želim lagati i pričati vam kako je bilo ili je sada lako. Nije i verovatno još dugo neće biti. Ali ljubav prema sebi ne dolazi preko noći, iako tako jednostavno nestane. Ljubav se gaji i oblikuje. Kao sto negujemo svoje telo, barem upola negujemo svoju ličnost. Jer to je, na kraju, jedina lepota koju zapravo imamo.