Moja borba

Pantenol je uvek uz mene kad se izgorim, oguljim, razlupam , kad boli grlo i pomazze zaista, jako brzo i efikasno.Ali ja živim jednu borbu u kojoj pantenol ne moze da pomogne.Borbu koja je jako teska, naporna i traje.Borba protiv depresije.Ta borba traje godinama , ali ja uspevam da svakog dana , svakog meseca i svake godine izadjem kao pobednik.Jačinom svog duha koji zna da bude jako iscrpljen borim se protiv svoje volje koja ne zeli da se bori ,želi da odustane i da se preda.Rat je to i te kakav rat u kome ima mnogo suza,patnje i bola.Trauma je mnogo i treba ih savladati.Imam i podršku osobe bez koje nista ne bi imalo smisla moje mame. Kad načisto potonem ona me izvuče na površinu mog tamnog mora.I ja počneem da plivam i da se batrgam.Jer znam potrebna sam joj , potrebna sam i bratu i baki i tetki.I kazem sebi treba da budes tu , da pomazes ljudima koje volis pa i onima koje ne poznajes.I tako jednog dana posaljem humanitarni sms, svakog dana nahranim mace lutalice, pomazim pse, nasmejem se uplakanoj deci i izmamim im osmeh, baki odnesem namernice, tetki posaljem srca na mesiger jer znam da je tuzna izgubila je sina jedinog, prosjaku bez noge kupim burek.I tako iz sata u sat iz dana u dan se borim, ratujem iako zna da bude tesko , mučno uvek izadjem kao pobednik.Živim dan za danom ne smem da mislim na sutra jer misli lose me savladaju i onda depresija objavi rat. Ipak malim ritualima pomoći drugima uspevam da isučem mač od sreće i pobedim.

Autor: Kristina Vesković